Linija razgraničenja novinara i blogera svakim danom sve je bleđa. Moglo bi se čak reći da razvoj i dostupnost tehnologije gotovo da je briše. Koliko god vam to zvučalo kao kliše fraza.

Bilo da su deo kolektiva od još 5.000 ljudi ili sede u sobičku studentskog doma svako od njih je danas medij za sebe.

Razlike skoro da nema.

Ono što ipak čini razliku su: Kvalitet i Kredibilitet.

Nije gramatička greška. Namerno sam napisala velikim slovima. Jedan do drugog, jednako važni.

Inspirisana sopstvenim iskustvom s obe strane, ali i neposrednim kontaktom sa jednima i drugima, sastavila sam listu od po četiri stavke šta mogu, šta bi trebalo ili šta su već naučili jedni od drugih.

Blogeri mogu da nauče od novinara…

1. Da pišu o ljudima i idejama, ne o sebi

Sad iskreno, da li biste vi izašli ponovo s nekim ko na prvom sastanku priča samo o sebi?!

Blogovi su sredinom devedesetih nastali kao onlajn dnevnici, dok je predistorija novinarstva još iz perioda pronalaska papira. Prva dekada XVII veka se računa kao zvanični početak štampanja novina kako bi informacije od opšteg značaja stigle do što većeg broja ljudi.

Dakle, novinar je i danas svestan da se obraća osobama (manje ili više) različitih profila, da predstavlja njihov glas i uvek obuva njihove cipele i razmišlja šta je to što bi njih zanimalao o određenoj temi, šta to privlači njihovu pažnju, o čemu i na koji način diskutuju sa prijateljima.

2. Da pišu jednostavno

Generalno govoreći, ne postoji niko ko može jednostavnije da prenese ljudima šta se događa. Jasnoća i preciznost još su neke od osnovnih novinarskih mantri.

Najbolji novinari se ni ne trude da ikoga impresioniraju rečeničnim sklopovima iz magistarskih radova. Oni su itekako svesni da je lepota u jednostavnosti.

Osim toga, još davnih dana su ih učili da je “obrnuta piramida” zakon. Voljena je i od strane marketing stručnjaka koji žele da njihova poruka bude prenesena.

U vremenu kada je ljudska pažnja kraća i od one koju ima zlatna ribica (9 sekundi), još je izraženija potreba za praksom da najbitnije informacije budu na samom početku.

I mada ćete negde pročitati “tumačenja” da kako tekst odmiče informacije su sve dosadnije, zapravo vešti novinari umeju da razradu načine neodoljivom, tako da s interesovanjem čitate svaki naredni pasus.

3. Da pronađu priču

Srž novinarstva je lov na vesti. Kvalitetan novinar vrlo lako ume da preporzna nove i zanimljive priče.

Setih se sada čuvenog natpisa u popularnoj seriji s početka milenijuma: “Carrie Bradshaw knows good sex and isn’t afraid to ask“.

Baš tako. I nemojte ovo da shvatite bukvalno, moooolim vas.

Novinari odlično umeju da “namirišu” seksi priču, da pronađu ugao iz koje nije obrađena i da se posvete istraživanju određene tematike.

Kada hoću da se pohvalno izrazim o nekome, onda kažem: On ume da napravi vrhunsku priču i o nogari drvene stolice.

4. Da slušaju i pitaju

Jedno od osnovnih pravila novinarskog zanata je: novinar ne mora da zna, ali mora da zna onoga koji zna.

Zvuči neverovatno, ali pre interneta ljudi su se informisali i tako što su pitali kompetentne osobe iz određene oblasti. A u razgovoru uživo nema povezanih linkova, koji te usmeravaju na opširnije objašnjenje određene teme, nego moraš pažljivo da slušaš sagovornika i da istovremeno “obrađuješ” informacije koje je s tobom podelio, tako da bi znao kako da postaviš naredno pitanje.

I znate šta? Upravo zato, vešti novinari nikada nemaju doslovce spremna pitanja, već samo teme o kojima planiraju da razgovaraju i znaju dobar tajming kada treba da izgovore “recite mi nešto više o tome”.

Više o malim trikovima za dobar intervju bavimo se u lekcijama našeg online kursa Pisanje bloga za klijente.

Novinari mogu da nauče od blogera…

1. Da bolje predstave kontekst

Čuvena je priča kao je vrhuška New York Timesa na bolan način shvatila da je potrebno da imaju ozbiljnu digitalnu strategiju.

Dogodilo se to u noći dodele Oskara, kada je nagrađen film “12 godina ropstva”. NYT je samo objavio na Twitteru svoj skenirani tekst star 161 godinu koji govori o istinitom događaju na čijem temelju je nastao film.

Na osnovu tog arhivskog članka popularni američki blog (koji više ne posluje) Gawker je priredio tekst koji je “zapalio” društvene mreže.

Bio je to jedan od njihovih najčitanijih tekstova te godine, a New York Times je dobio samo mrvice.

Naravoučenije: trebalo je da pojasne konkretnu situaciju.

Bombardovani smo najrazličitijim informacijama i različitim nadražajima sa svih strana. Vrlo često jednostavno ne povežemo na prvu.

Ilustracije radi: danas se pojedincu dnevno plasira 3.000 reklamnih poruka, a pre 20 godina bilo ih je samo šest.

2. Da promovišu svoj rad

Svi blogeri znaju ovo zlatno pravilo. Oni najuspešniji ga i primenjuju: 20% vremena ulažu u pisanje i kreiranje sadržaja, a 80% u promovisanje svog rada.

Istina je da u redakciji situacija izgleda malo drugačije i raspoređeni su poslovi.

Isto tako je činjenica da mali broj novinara ima svest o tome da kada stavi poslednju tačku na tekst, tek tada počinje igranka.

Blogeri su aktivniji na društvenim mrežama, svesni da dobar deo uspeha teksta zavisi i od toga kako su ga prezentovali publici i koliko lično učestvuju u komunikaciji sa njima.

3. Da budu multimedijalni umetnici

U periodu tranzicije, kada su online mediji još mladi imamo situaciju da na portalima rade novinari koji su prethodno bili u nekim tradicionalnim medijima, a da na fakultetima predaju mahom profesori koji nemaju praktično iskustvo. Povrh toga, kada sveže diplomirani novinari dođu u redakciju, oni opet nemaju baš ni od koga da “kradu” zanat.

Kao posledica (nekadašnje) striktne podele posla u redakcijama, kod dobrog dela novinara tek sada počinje da se razvija impuls da uz pomoć svog mobilnog telefona mogu da dokumentuju određeni događaj.

Ne zaboravite: kada je čovek prvi put sleteo na Mesec učinio je to uz pomoć znaaatno slabije mašine nego što svako od nas danas ima u svom džepu, pod uslovom da tu drži mobilni telefon. Shvatate li koliko je to mogućnosti na dohvat ruke?!

4. Da optimizuju i struktuiraju tekst

Nastavljam se praktično na ovo prethodno i čini mi se da je objašnjenje slično kao i u prethodnom: blogerima je internet najčešće prirodno i primarno okruženje, učili su i uče prateći druge blogove.

Trude se više da prodru i SEO tajne, da poslože pasuse tako da ljudskom oku bude što primamljivije za čitanje…. S mnogo više razumevanja prihvataju i činjenicu da su za uspeh njihovog teksta veoma bitne i ove dve stavke.

Ono što je zajedničko i jednima i drugima: i novinari i blogeri umeju da kreiraju kvalitetan sadržaj, bez koga je današnji marketing gotovo pa nezamisliv. A znate li zašto? Jer je relevantan sadržaj nešto na šta potrošač želi da izdvoji svoje vreme, a nakon što stekne poverenje – i novac.

(tekst je preuzet i prilagođen sa bloga alex5rovski.com)

foto: Pixabay