Koliko ste ZAISTA korisnih saveta za pisanje bloga pročitali u životu? Mislim, BAŠ stvarno korisnih, a da nisu:

• opšta mesta (jer šta pa možete da uradite sa savetima poput “piši redovno” ili “poveži se sa čitaocima”?)
• opis alata (Buzsummo, Evernote, Google Analytics… su stvaaarno dobri alati, ali šta ćete sa čekićem ako se zid uporno kruni?)
• stvari koje ste već pročitali na nekom drugom mestu… ili na desetinama drugih mesta?
• (dodajte omiljeni iritans)

Koliko takvih saveta vam je pomoglo da napravite jasnu sliku o tome čemu vam služi blog, šta ćete pisati na njemu, i kako da sve to upakujete tako da ne bude eto zabavan ventil (ili konstantni izvor stresa, kako kome) nego i da ozbiljno i vrlo direktno doprinosi vašem poslovanju, u smislu veće vidljivosti vašeg brenda, povećanja prodaje, bolje komunikacije sa potencijalnim kupcima/klijentima…?

Koliko ste zapravo blizu tome da imate strategiju za vaš blog?

Pogađate već, ovaj tekst je o strategiji. A da ne bi ostalo na opštem mestu i da biste mogli da ispratite proces i primenite ga na sopstveni slučaj, odlučile smo da opišemo kako bismo mi napravile blog za jedan vrlo stvaran biznis.

Ako ste slučajno slabi na čokoladu… drž’te se.

Primer koji smo izabrale za ovu pokaznu vežbu je čokolaterija San Marina. Nije nam klijent, čak i ne poznajemo ljude (osim što smo ih pitale za dozvolu) i dosta stvari koje ćete naći dalje u tekstu su naša pretpostavka i moguća razmišljanja na temu, a bazirano na istraživanju (Alex je tu uradila lavovski deo posla). Izabrale smo ih jer imaju nekoliko bitnih dodirnih tačaka sa kojima bi mogli da se povežu i drugi mali biznisi, iako vam možda na prvi pogled deluju kao potpuno različiti.

Uputstvo za čitanje narednih redova: pokušajte da “uhvatite” način razmišljanja i da primenite na svoj slučaj.

Prvi korak: Sa čime zapravo radimo?

San Marina pravi i prodaje “ručno rađene, prefinjene dodirom, obogaćene maštom” čokolade najrazličitijih kombinacija ukusa. Imaju i tako neverovatnih kombinacija poput čokolade sa nugat kremom, marcipanom, medom i orahom, ili punjene mandarinom i čilijem, jer jednoj osobi tamo je jedini posao da razmišlja o ukusima i pravi jedinstvene recepte!

Svaki komad se pažljivo obrađuje kako bi bio ne samo ukusan, nego i (do raspameti) lep na oko. U izradi čokoladica se ide do takvih detalja kakve ne možete da zamislite (jedan od njih je stepen krckavosti! – je l’ vam sad malo jasnije zbog čega smo baš njih izabrale?), a osmislili su ih tako da se mogu prilagoditi svim mogućim prilikama: venčanja, korporativne proslave (sa sve logom firme), romantika – ma za kakvu god priliku vam treba, pokrili su je.

Očigledno, ovo nije čokolada koju ćete jesti u količinama od 100g odjednom, već ćete se eventualno častiti sa dve, tri praline. I, verovatno takođe očigledno, ovo je čokolada koja nije jeftina.

Kako San Marina čokolade nisu namenjene masovnoj potrošnji, nerealno je pokušavati nagovoriti ljude da je kupuju svaki dan. Cena ne radi za nas, pa hajde da vidimo koje su to druge stvari kojima raspolažemo a koje bi doprinele povećanju prodaje. Odnosno, koja je naša priča.

Ručna izrada. Svaka čokoladica je napravljena sa velikom pažnjom i “prefinjena dodirom”. Ljudski dodir i trud koji je uložen u njih znače i ljubav, dušu, čoveka – sve to je upakovano sa čokoladom. Neki čovek ili ljudi su se zaista bavili time da svaki komad koji će dospeti u vaše ruke bude gladak i sjajan, da mu je ukus neponovljiv, da je baš u pravoj meri krckav.

Ekskluzivitet. Cena ne radi za nas u smislu masovnosti, ali radi u smislu izuzetnosti. Kad želimo da pokažemo da smo se baš potrudili oko organizacije nekog događaja, pa vodimo računa o svakom detalju; kad želimo da se vidi da smo pažljivo birali poklon; pa i kad želimo da kroz poklon pokažemo da smo mi drugačiji i prefinjeniji. “Neću ti kupiti za rođendan Milku s lešnicima od 300g jer njih ima u svakom supermarketu, ali ovakav poklon ti neće doneti baš svako”, to je otprilike jedan od mogućih tokova razmišljanja.

Mašta. Kupac može sam da pusti mašti na volju i kreira unikatan poklon koji će raspametiti onoga kome je namenjen. A može i da izabere već gotova maštovita rešenja, rađena u malim serijama, koja će onoga kome pokloni takođe biti veoma posebna. Mislim… pa pogledajte ovo:

Kvalitetni sastojci. Još jedna teza u prilog narativu “čokolada sa dušom” je kvalitet i pažljiv odabir sastojaka. Ne, ovo nisu obične industrijske čokolade. Ovo je prava čokolada!

I tako, moglo bi se ređati ali za početak je dovoljno, znamo (i na papiru) koje su naše vrednosti i već imamo sijaset tema u glavi.

Drugi korak: Šta želimo da postignemo blogom?

Za potrebe ovog teksta postavićemo sledeći scenario: San Marina posluje već par godina, imaju solidnu bazu ljudi koji su povremeni ili stalni kupci i žele da je povećaju.

Odakle krenuti?

Na raspolaganju imamo nekoliko mogućih ciljeva:

• Da pitkom i šarmantnom pričom o svom brendu zainteresuju nove potencijalne kupce
• Da ojačaju postojeću bazu korisnika i da oni vremenom postanu “ambasadori brenda” – da ih emotivno vežu za brend i daju im inspiraciju za priču koju će oni dalje sami deliti
• Da postojeće korisnike obaveste o širokoj paleti svojih proizvoda (verovatno je da je npr. neko navikao da kod njih kupuje poklone za druge, ali taj neko možda radi i u nekoj firmi koja s vremena na vreme priređuje proslave, ili se možda taj neko uskoro ženi/udaje – a San Marina ima proizvode namenjene tim situacijama).

Izabrane teme i tekstovi će se u velikoj meri preplitati, ali dobro je da odredimo jedan cilj kojeg ćemo prioritizovati (to je više pitanje fokusa i jasnijeg sagledavanja stvari, jer će to kasnije uticati i na načine promocije tih tekstova).

U ovom slučaju, ja bih krenula od toga da od postojećih korisnika napravimo ambasadore brenda, jer razumno je pretpostaviti da ni njihovi stalni kupci ne znaju baš za sve sitnice koje su vezane za proizvodnju ovih čokoladica. A dobra su polazna tačka jer već poznaju i vole proizvode, i dodatnim sadržajem se može samo pojačati već postojeće poverenje i pozitivna emocija: “Hej, one praline što smo kupili Milici za rođendan – tek sad sam saznala koliko je potrebno da se to napravi, pa nisam ni znala kako je to dobra priča!”

A dobre priče svi vole da vide i, još važnije, da prošire – neki zbog drugih, neki zbog sebe, kako bi se pokazali drugima. (Istok je u linkovanom postu odlično razradio tu psihologiju, nije loše imati je na umu).

Plus, u ovom slučaju imaju i sopstveno iskustvo sa ovim pralinama kao potvrdu vrednosti brenda – i može li biti lepšeg spoja!

Treći korak: Jesu li SVE teme – NAŠE teme?

Sad već imamo neki smer razmišljanja, a znamo i kome se primarno obraćamo.

E sad, recimo da je San Marina rešila da piše blog bez prethodnog razmišljanja o ovim stvarima. I recimo da je odlučila da blog, pored tako lepih naziva poput “Slatke priče”, “Čokoladne priče” i slično, nazove – “Marinine priče” (Marina je vlasnica čokolaterije).

To je u nekim slučajevima okej. Osim ako bi to bukvalno shvatila pa krenula da piše o modnim revijama kojima je prisustvovala.

Ako smo odlučili da nam je u ovom periodu primarni cilj da ojačamo vezu sa postojećim kupcima, onda svi naši napori treba da budu usmereni ka tome da im damo dodatne argumente zbog čega su naše čokolade oooodličan izbor.

Pisaćemo o kombinacijama ukusa, o procesu izrade, možda neke lične anegdotice vezane za ljude koji proizvode baš tu čokoladu koju oni drže u rukama; daćemo im savete o tome kako da prepoznaju svežu i kvalitetnu čokoladu i kako da u njoj uživaju; kako da je čuvaju, kako da odaberu baš onu pravu, po ukusu osobe koju žele da iznenade; pričaćemo romantične priče o istoriji čokolade, možda i “dvoje su se smuvali uz pomoć naših čokolada” ako znamo za neku takvu priču.

Daćemo im ideje i emocije, daćemo im sve što NJIMA može biti korisno, zanimljivo, romantično.

Njima, ne nama.

Nećemo im pričati o ceni – pričaćemo im o vrednosti koju dobijaju.

I nikako im nećemo pričati o tome zbog čega smo baš mi najbolja čokolaterija u Beogradu. Do tog zaključka treba sami da dođu kroz pažnju koju im dajemo kroz blog.

Četvrti korak: Hajde da razradimo i neke tekstove

Vreme je da malo konkretizujemo stvari i vidimo kakve bismo to tekstove mogli da napravimo, a da su u liniji sa ciljevima koje smo gore postavili.

Jedan tekst bismo mogli da posvetimo pravilnoj degustaciji pralina, jer ove praline se ne gutaju, one predstavljaju prefinjeno zadovoljstvo a mi želimo da naši kupci uživaju u čitavom božanstvenom opsegu senzacija. Ovakvim tekstom postižemo nekoliko stvari: pokazujemo našu posvećenost, edukujemo naše korisnike (malo im možda i pomažemo da se prave važni u društvu), i podižemo našu pralinu na nivo hedonističkog “guilty pleasure” čime kod čitaoca stvaramo utisak da je i on deo elite koja ume da prepozna prave stvari i uživa u njima.

Naslov za ovakav tekst bi mogao da bude “Kako pravi znalci uživaju u svakom komadiću čokolade” ili “Ove tajne eksperti za čokoladu otkrivaju samo svojim prijateljima”.

Jedan tekst bi mogao biti objavljen u prvoj polovini februara, kao ideja za poklon za Dan zaljubljenih. San Marina stvarno ima široku paletu čokolada koje bi mogla da predstavi za tu priliku, što nam daje par mogućnosti.

Najočiglednija je da se fokusiramo samo na njihove proizvode (npr. sa naslovom ”Ništa ne govori “Volim te” tako slasno kao čokolada”), i to može biti sasvim okej. Međutim, kad bismo se baš pozabavili (a Valentine’s je praznik dušu dao za marketinške igrarije), možemo dati predlog za potpuno romantično veče, ili predstaviti čitaocima neku veliku ljubavnu priču – neki tekst koji ama baš nikakve veze nema sa čokoladom. Zašto? Zato što na taj način promovišemo jednu lepu emociju, a ne sebe; sebe možemo u istom periodu promovisati kroz paralelne aktivnosti na Facebooku i Instagramu (koje svakako koristimo i kao izvore posete za blog) – fotografije naših čoko srca i čoko-poruka, a izbegli smo da pratiocima delujemo kao “ja, ja i samo ja” brend.

Jedan tekst bi mogao biti o magiji ukusa. “Pralina sa ruzmarinom i maslinovim uljem, samo za ozbiljne hedoniste”. Mogao bi biti o tome kako se uopšte došlo do te kombinacije, odakle ideja, koje asocijacije se vezuju za te ukuse… Čista poezija! I ponovo, u cilju potvrđivanja vrednosti u koje verujemo i mi i naši pratioci, povezujemo se na taj način u pleme koje veruje u iste stvari i deli zajedničku strast.

Uzgred budi rečeno… Ništa od ovoga nije moguće izvesti, makar ne na duže staze, ukoliko mi ZAISTA ne verujemo u to što radimo. Da, mi prilagođavamo našu priču tako da više ljudi sazna za nju, ali to su ljudi koji već negde traže da budu deo takve priče, i njenim prilagođavanjem mi postižemo situaciju koja je win-win za sve uključene.

Peti korak: Tabele su nam drugari!

Dosad vam je već jasno, pisanje bloga je jedan omanji projekat i treba mu pristupiti planski. Zbog toga što pre napravite neku tabelu sa datumima, temama, načinima promocije… Tako ćete i vi steći bolju sliku o tome čime sve raspolažete, a i bolje ćete se “povezati” sa svojim blogom.

Zapravo, to će vam verovatno omogućiti da isfiltrirate sopstvene misli vezane za svoj posao i da se prisetite o čemu tu sve ima da se priča. A verujte, ima mnooogo više od onoga što vam u ovom trenutku pada na pamet!

Za kraj…

Vežbica za vas, jedna lagana (stvarno je lagana, slične radimo na našem treningu bloga za preduzetnike):

Uzmite papir i olovku i zapišite šta biste voleli da postignete svojim blogom. Ne možete mnogo da omašite i nije odluka sad pa zauvek, tako da dajte sebi slobodu. Gore su neki ozbiljniji primeri, ali vi čak i ne morate da uozbiljujete, vaš cilj može biti i nešto jednostavno poput “želim da više ljudi čuje na koje sve načine mogu da im pomognem”.

Onda zamolite par prijatelja i ukućana, onih koji nisu previše upućeni u vaš posao, da vam kažu šta im sve pada na pamet kao zanimljivosti ili nedoumice vezane za to čime se bavite. Sve to zapišite, ne vraćajte se bez najmanje dvadeset različitih tema. Pomozite im – predložite da vas pitaju pitanja koja počinju sa “A kako ovo…”, “A zbog čega to…”, “A kome bi to…”.

Sa njihovim odgovorima steći ćete uvid u to šta sve drugima može biti zanimljiva tema, a da vama nije palo na pamet (najčešće jer vam je delovalo suviše očigledno da bi se objašnjavalo).

Zatim pokušajte da uporedite njihova pitanja sa onim što ste zapisali kao cilj vašeg bloga i odložite negde za kasnije sve teme koje nisu u direktnoj vezi s njim.

Budite brutalni, ostavite između tri i sedam tema.

Onda ih malo ostavite tu na papiru, pa ih sutradan pogledajte svežim očima. Ako svaka i dalje zaslužuje da joj se posvetite – eto obrisa vašeg bloga!